ODRŽAVANJE BAZENA
Održavanje bazenske opreme i vode u bazenu je veoma lako ukoliko se radi redovno i na adekvatan način. Ovim putem dajemo kratko uputstvo o održavanju bazena kako bi predstavljao izvor istinskog zadovoljstva, a ne obavezu.
Većina, ako ne i svi problemi sa bazenima su posledica neodgovarajućeg održavanja bazenske vode. Da bi se dobila i održala kristalno čista i bakteriološki ispravna voda u bazenu, potrebno je redovno kontrolisati kvalitet vode i pravilan fizički i hemijski tretman vode. Redovno testiranje bazenske vode osiguraće Vam minimalno održavanje tokom cele godine. Takođe ćete uštedeti novac na hemikalije sprečavajući situacije koje zahtevaju skupe intervencije, kao što su hlor šok tretman i korišćenje sredstava za uništavanje algi.
Od izuzetne je važnosti da se kompletna zapremina vode svakodnevno profiltrira. Pravilno dimenzionisanje opreme obezbeđuje da se filtriranje izvrši za 4-5 sati. Preporuka je da se ugradi automatika kako bi se olakšalo održavanje.
Radove na održavanju bazena možemo podeliti u dve grupe: redovno: leti, tokom sezone kupanja i sezonski: prolećno poštanje u rad i priprema za sezonu i jesenja konzervacija bazena.
FIZIČKI TRETMAN
Fizički tretman vode podrazumeva uklanjanje čestica prljavštine primenom filtera, pri čemu su najčešće u upotrebi peščani filteri.
Pribor za čišćenje neophodan je za čišćenje dna i zidova bazena, jer do filtera dopre samo nečistoća koja pluta po vodi, dok na dnu bazena ostaju nečistoće koje se mogu ukloniti samo pomoću usisivača. Na raspolaganju su ručni i automatski usisivači. Za usisavanje bazena je najpogodnije jutro. U toku noći će se sve suspendovane čestice nataložiti na dno bazena.
Ručni usisivač
Automatski usisivač
HEMIJSKI TRETMAN
Hemijski tretman vode, najcesce se svodi na regulisanje pH vrednosti i dezinfekciju vode. Postoje ručni i automatski uređaji za merenje hlora i pH vrednosti vode.
S obzirom da se kod automatskih sistema, sve svodi na ,, pametno,, odrzavanje ( automatsku kontrolu i doziranje potrebnih sredstava ), bez velikog uticaja i gubitka vremena na te radnje od strane korisnika, u donjem teksu cemo dati par saveta i preporuka za one koji ce se ipak vise baviti problematikom odrzavanja na stare nacine.
Kontrola kvaliteta vode - ručno
Napuniti obe epruvete vodom iz bazena sa dubine od min 10cm, s obzirom na to da se u površinskoj vodi hlor razlaže UV zracima. Ubaciti u epruvetu za pH kapi reagensa za pH (4-5 kapi), a u epruvetu za hlor kapi reagensa za hlor (4-5 kapi). Promućkati, kada se voda u epruvetama ujednači, uporediti je sa skalom određujući kvalitet vode u bazenu.
Optimalna vrednost pH je između 7,2-7,6. Optimalan nivo hlora je između 1-2 mg/l. Kontrolu vrednosti pH i hlora vršiti na svakih 7-10 dana. Oprati dobro epruvete nakon svakog testiranja.
pH vrednost govori kakva je voda: kisela (ispod 7), neultralna (7) ili bazna (preko 7). Zapuštena voda najčešće reaguje bazno, izdvaja se kamenac i voda postaje mlečno mutna. Kontrola pH vrednosti je prva aktivnost nakon punjenja bazena, i sprovodi se najčešće ručnim putem.
Za SNIŽENJE pH vrednosti koristi se pH minus, a za POVIŠENJE pH plus granulat i to tako što se najpre rastopi u vodi u plastičnoj posudi i onda izlije po obodu bazena. Najčešći problem sa kvalitetom vode u bazenu jeste porast pH vrednosti na koji utiče broj kupača, upotreba losiona i krema za sunčanje… U tom slučaju je potrebno dodati pH minus granule koje smanjuju ph vrednost vode prema uputstvu sa ambalaže. Sredstvo možete dozirati direktno u vodu idući po obodu bazena ili ispred potisne cevi filtracije (mlaznice). pH plus je bazno sredstvo koje se rastvoreno u vodi koristi da poveća bazičnost vode, odnosno ph vrednost. Prosečna učestalost korišćenja je dvonedeljna, s tim da se posle obilnijih padavina obavezno kontroliše i snižava pH.
DEZINFEKCIJA VODE
Dezinfekcija vode podrazumeva postupak uništavanja bakterija, algi i drugih mikroorganizama, a primenjuje se nakon regulisanja pH vrednosti u dozvoljenim granicama 7-7,6. Postoje različiti načini za dezinfekciju, a najčešći su: putem hlora, korišćenjem UV lampe i sistem na bazi elektrolize
Svim ovim sredstvima zajedničko je da uništavaju mikroorganizme koji se nalaze u vodi, te se na taj način voda održava bakteriološki ispravnom – ne "kvari" se.
Doziranje hemijskih sredstava treba vršiti u večernjim satima jer je manji gubitak preko noći. U slučaju korišćenja bazena od strane više kupača nego što je uobičajeno, prilikom visokih temperatura i posle padavina, količine hemijskih preparata je potrebno proporcionalno uvećati. Optimalna temperatura vode u bazenima za plivanje je oko 25°C. Leti kada temperatura vode dostigne 30°C i više, hlor veoma brzo isparava i potrebno je stalno kontrolisati nivo hlora i pojačati doziranje.
Upotreba hlora za šok tretman
Za privatne bazene od svih dezinfekcionih sredstava najviše se koristi ORGANSKI HLOR. Hlor u granulama se koristi za šok tretman vode u količini 100-150gr/10m3, nakon punjenja bazena ili kada je voda zapuštena. Granule hlora se najpre rastvore u vodi u plastičnoj posudi pa se rastvor razlije po obodu bezena ili u kompenzacioni sud. Velike tablete hlora se koriste za dugotrajnu dezinfekciju jer su sporo topljive. Doziraju se 1-2 tablete nedeljno tako što se stave u plivajuću posudu. Količina slobodnog hlora u bazenskoj vodi treba da bude između 0,3-0,6ml/l, a prilikom šok tretmana 1,5 ml/l. U bazenima za plivanje treba koristiti isključivo organske preparate hlora, jer nemaju nadražajno dejstvo na kožu i sluzokožu, a sa druge strane su najekonomičniji. Ukoliko se voda ne održava redovno u ispravnom stanju potrebno je uraditi šok tretman hlorom (dodavanje velike količine hlora). Regulisati prethodno pH vrednost. Nikada ne koristiti šok hlor tretman u isto vreme kada i algicid. Kupanje je dozvoljeno tek posle 24 sata.
UV lampe
UV lampe za bazene su sve popularnije sredstvo za dezinfekciju vode, prvenstveno zato što se maksimalno smanjuje upotreba bazenske hemije. Ipak, i dalje je potrebna mala količina hlora, ali je ona neuporedivo manja nego bez UV lampi.
Elektroliza bazenske vode
Uređaji za dezinfekciju vode na bazi elektrolize, tzv. solinatori, koriste osnovne principe elektrolize kako bi proizveli aktivni hlorni dezinficijens, tako da više nije potrebno kupovati hlor. Uređaji se sastoje od cilindra sa elektrodama koji se povezuje na sitem cevi u mašinskoj sobi, obično posle grejača za vodu, na povratku vode u bazen.
Najčešći problemi sa bazenskom vodom
Bazenska voda je mutna ili zelena
Uzroci: Čest uzrok je neodržavanje bazena i bazenske vode i visok pH vode, sto rezultira rastom algi. Rešenje: Ispravljanje pH vrednosti na 7,2 – 7,6 sa hemikalijama. pH vrednost treba pažljivo povećavati da ne dođe do prezasićenja. Šok tretman hlorom.
Bazenska voda je dobila smeđu nijansu posle dodavanja hlora
Uzroci: Niska pH vrednost. Hlor reaguje s gvožđem u vodi, koji je normalno prisutan, ali se ne može videti. To takođe može uzrokovati smeđe mrlje na zidovima i podu bazena. Rešenje: Smanjiti tretman hlora do vrednosti ispod 0,5ppm. Usisivačem ukloniti smeđe mrlje.
Rast algi po zidovima i na podu bazena
Uzroci: Topli dani sa puno vlage u vazduhu, olujno nevreme kao i neredovno održavanje. Rešenje: Očistiti bazen. Izregulisati pH, uraditi šok tretman hlorom, nakon minimum 24h upotrebiti sredstva za uklanjanje algi. Ponovo očistiti bazen.
Pojava crnih algi u senovitim predelima bazena
Uzroci: Najčešći uzrok je neredovno održavanje, čišćenje i kontrolisanje pH vrednosti. Rešenje: Mehanickim cišćenjem skinuti alge, dodati sredstva za uklanjanje algi. Šok tretman hlorom naredna dva dana u popodnevnim časovima. Redovna provera pH vrednosti pre svakog tretmana hemikalijama.
Peckanje očiju i nosa
Ukoliko se plivači žale na peckanje očiju, nosa ili na suvu i nadraženu kožu, problem je sigurno u sastavu vode. Vrednosti Hlora su previsoke.
Miris hlora
Mnogi se vlasnici bazena žale da voda u bazenu nije čista, iako hlora ima jer se njegov miris oseća. Međutim, nakon merenja može se utvrditi da je nivo slobodnog hlora nizak. Preostali hlor reaguje sa amonijakom i drugim jedinjenjima koja sadrže kiseonik.
Rešenje: šok tretman hlorom.
